TERORIZAM

Statistika terorizma:

Ukupan broj stradalih u svetu od terorizma: 13483 (za 2018.)

Ukupan broj terorističkih napada u svetu: 15321 (za 2018.)

Država sa najvećim brojem stradalih od terorizma: Avganistan 4180 (za 2018.)

Terorističke grupe odgovorne za najveći broj stradalih: Islamska država 3151, Talibani 2980, Al Šabab 570 (za 2018.)

Najveći teroristički napadi u istoriji: 2977 stradalih (2001, SAD, Al Kaida), 1566 stradalih (Tikrit – Irak, 2014, Islamska država), 796 stradalih (Mosul – Irak, 2007, Al Kaida), 587 stradalih (Mogadiš – Somalija, 2017, Al Šabab) 

Ukupni troškovi EU od terorizma: 180 milijardi evra (za period 2004 – 2016)

Država sa najvećim brojem žrtava od terorizma: Irak 42759 (za period 2001 – 2014)

Ukupan broj žrtava u svetu od terorizma: 108294 (za period 2001 – 2014)

Evropa broj žrtava od terorizma: 420 (za period 2001 – 2014)

Najveći teroristički napadi u Evropi: 193 Madrid (2004.), 130 Pariz (2015.), 86 Nica (2016.), 77 Oslo/Utoja (2011.)

Najveći teroristički napad u Rusiji: 334 Beslan (2004.)

Šta bi svako trebalo da zna o terorizmu:

Svi znaju šta je terorizam?

Netačno.

Većina ne zna sta je tačno terorizam ili namerno zarad političke propagande olako upotrebljava reč terorizam ili teroristi.

Terorizam je atraktivna tema i globalni fenomen i zato ne čudi toliko interesovanje.

Terorizam je nezakonita upotreba sile ili nasilja protiv lica ili imovine da bi se zastrašila ili prisilila vlada, civilno stanovništvo ili bilo koji njihov segment, radi promocije političkih ili socijalnih ciljeva (definicija FBI).

Terorizam se često meša sa masovnim ubistvom (primer čestih ovakvih slučajeva u SAD, gde se masovno ubistvo definiše kao svaki napad sa tri ili više žrtava ali ne postoji politički motiv koji je karakterističan za terorizam).

Terorizam se jako često meša sa gerilom i ustankom (karakteristike gerilskog pokreta su postojanje jasne komandne strukture, uniforme i amblemi, posedovanje jednog dela teritorije i podrška respektabilnog dela stanovništva i konačna forma višeg stupnja ustanak kao oružana pobuna, terorizam sve ove karakteristike ne mora da poseduje).

Terorizam vremenom može lako skliznuti u gerilu i ustanak i obrnuto.

Gerila i ustanak su mnogo gore i opasnije forme političkog nasilja ali imaju romantičarski prizvuk (gerilci kroz istoriju npr. Če Gevara imaju status kultnih heroja u dobrom delu sveta kao borci za pravdu i slobodu).

Levičarski terorizam pripada prošlosti i nije opasnost?

Netačno.

Usled sve većeg jaza između bogatih i siromašnih i socijalne nejednakosti širom sveta dolaziće do razvoja novih levičarskih ideologija od kojih će neke primenjivati terorizam kao metod borbe i način da budu u centru medijske pažnje i promovišu svoju idelogiju.

Ovog puta ti pokreti neće biti sponzorisani kao oni u prošlosti od strane Sovjeta već će samoinicijativno spontano nastajati kao odgovor radničke klase na sve suroviji kapitalizam.  

Desničarski terorizam je retkost i nije opasnost?

Netačno

Desničarski terorizam će biti u usponu kao odgovor na veliki priliv migranata koji sa sobom donose totalno različite kulturološko civilizacijsko religijske norme ponašanja.

Primeri desničarskih terorista poput Brejvika i Taranta neće biti usamljeni slučajevi i predstavljaće veliku inspiraciju svim ostalim koji o tome razmišljaju na taj način.

Islamska država je poražena i nije opasnost?

Netačno.

Veliki broj terorista je sakriven u talasu migranata stigao u Evropu i kao “spavači” čekaju signal za terorističke napade.

Glavni cilj islamističkog terorizma nije sam napad, to je za njih samo sredstvo da izazovu mnogo širi konflikt hrišćanske i islamske civilizacije.

Sami muslimani Evrope će biti najveće žrtve ideologija radikalnog islama i treba da budu glavni nosioci borbe protiv islamističkog terorizma.

Sektaški terorizam ne predstavlja veliku opasnost?

Netačno.

Potencijalno najveći napad u istoriji terorizma trebalo je da izvede japanska sekta Aum Šinrikjo ali sarin je bi previše razblažen tako da je posledica napada bila 13 mrtvih i 6000 povređenih.

Teroristički napad se dogodio 1995. u tokijskom metrou.

Teroristi nisu toliko ludi da posegnu za oružjem za masovno uništenje?

Netačno.

Teroristi širom sveta će iskoristiti i najmanju moguću šansu da se dokapaju ili da sami proizvedu nešto od oružja za masovno uništenje.

San svih ozbiljnih terorističkih grupa je da nadmaše napad iz 2001. u SAD.

Nuklearni terorizam je samo mit?

Netačno.

Nuklearni terorizam je teorijski moguć na više načina, pri čemu je najrealniji scenario po kome teroristi kupovinom na crnom tržištu ili krađom dolaze u posed minimum 25 kg visokoobogaćenog uranijuma ili 8 kg plutonijuma i za manje od godinu dana stvaraju funkcionalnu improvizovanu nuklearnu bombu jačine od 0,5 do 2 kilotona.

Napad na bilo koji od 454 operativna nuklearna reaktora u svetu je teorijski moguć bilo kada  i eksplozija ne bi mogla izazvati lančanu nuklearnu reakciju ali bi mogla izazvati smrtonosnu radijaciju poput one u Černobilju koja je imala katastrofalne posledice.

Sistem bezbednosti nuklearnih elektrana nije na istom nivou bezbednosnih standarda svuda u svetu (neke elektrane su vrhunski obezbeđene, neke ne). 

Hemijski terorizam je samo mit?

Netačno

Pravo je čudo i velika sreća za sada da teroristi nisu masovno počeli koristiti hemijske agense u svojim napadima, ali ne treba imati nikakve zablude po tom pitanju, čim im se ukaže realna prilika oni će to učiniti.

Teroristički napad sekte Aum Šinrikjo iz 1995. u tokijskom metrou je trebalo da bude najveći teroristički napad u istoriji i označen je kao sektaški i hemijski terorizam.

Hemijski terorizam predstavlja jeftinu kopiju nuklearnog terorizma, hemijski agensi su lako dostupni i jeftini.

Bioterorizam je samo mit?

Netačno.

Usled razvoja genetike možemo u budućnosti očekivati razvoj super virusa i super bakterija koji bi bili idealan izbor za bioterorizam (sve poznate zarazne bolesti sistem zdravstvene zaštite moše kontrolisati u većoj ili manjoj meri ali šta kada se pojavi nešto nepoznato lako zarazno poput gripa, bez vakcine ili leka?).

Biološko ratovanje sve velike sile sveta stalno usavršavaju i nikada to nisu prestajale, pa je i realna pretpostavka da već postoje super virusi i super bakterije koje bi redukovale populaciju planete.

Biološki rat bi u stvari i bio u formi bioterorizma.

Bioterorizam je po potencijalu smrtnosti najgora noćna mora čovečanstva.

SAD za program biološke odbrane godišnje izdavajaju iz budzeta 7 milijardi dolara.

Terorizam se dešava drugima uglavnom sa razlogom?

Netačno.

Svako može biti žrtva terorizma bilo kada i bilo gde na planeti iz bilo kog razloga.

Postojanje specijalnih antiteroristčkih timova garant je sigurnosti?

Netačno.

Preko 99% prevencije terorizma zasluga je dobrog rada obaveštajnih službi kao srca bezbednosti svake države (samo postojanje antiterorističkih timova neće odvratiti teroriste od njihove namere).

Mediji u svetu reaguju isto gde god se desi terorizam?

Netačno.

Kada se terorizam dogodi u Evropi ili SAD nastaje medijska histerija beskonačnog izveštavanja, analiza i reportaža, kada se dogodi negde u Africi ili Aziji u medijima bude jako slabo propraćeno.

Par žrtava terorizma u nekom evropskom ili američkom gradu dobije na višem značaju nego par stotina u nekom afričkom ili azijskom gradu.

Međunarodni centar za istraživanje terorizma i organizovanog kriminala je istraživačko – edukativni centar sa sedištem u Beogradu.

Osnivači: master menadžeri – terorizam, organizovani kriminal i bezbednost. 

Datum osnivanja: 27. 10. 2016.

Misija i ciljevi: istraživanje i edukacija u oblasti borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala.

Aktivnosti: multidisciplinarni edukativni seminari.

http://www.globalincidentmap.com/