Terorizam

Terorizam

Međunarodni centar za istraživanje terorizma i organizovanog kriminala je istraživačko – edukativni centar sa sedištem u Beogradu

Osnivači: master menadžeri – terorizam, organizovani kriminal i bezbednost 

Datum osnivanja: 27. 10. 2016.

Misija i ciljevi: istraživanje i edukacija u oblasti borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala

Aktivnosti: multidisciplinarni edukativni seminari

Statistika terorizma:

Ukupan broj stradalih u svetu od terorizma: 13483 (za 2018.)

Ukupan broj terorističkih napada u svetu: 15321 (za 2018.)

Država sa najvećim brojem stradalih od terorizma: Avganistan 4180 (za 2018.)

Terorističke grupe odgovorne za najveći broj stradalih: Islamska država 3151, Talibani 2980, Al Šabab 570 (za 2018.)

Najveći teroristički napadi u istoriji: 2996 stradalih (2001, SAD, Al Kaida), 1566 stradalih (Tikrit – Irak, 2014, Islamska država), 796 stradalih (Mosul – Irak, 2007, Al Kaida), 587 stradalih (Mogadiš – Somalija, 2017, Al Šabab) 

Ukupni troškovi EU od posledica terorizma: 180 milijardi evra (za period 2004 – 2016)

Država sa najvećim brojem žrtava od terorizma: Irak 42759 (za period 2001 – 2014)

Ukupan broj žrtava u svetu od terorizma: 108294 (za period 2001 – 2014)

Evropa broj žrtava od terorizma: 420 (za period 2001 – 2014)

Najveći teroristički napadi u Evropi: 193 Madrid (2004.), 130 Pariz (2015.), 86 Nica (2016.), 77 Oslo/Utoja (2011.)

Najveći teroristički napad u Rusiji: 334 Beslan (2004.)

Šta bi svako trebalo da zna o terorizmu:

Terorizam je beznačajna tema za savremene države i društva, za savremenu civilizaciju?

Netačno.

Terorizam kao složeni oblik političkog nasilja je jedan od najopasnijih političkih, društvenih i bezbednosnih izazova današnjice.

Teroristički napad 2001. na tlu SAD sa 2996 stradalih izmenio je u korenu demokratsko uređenje SAD, mnoga građanska prava i slobode su ograničena, po prvi put u istoriji je pokrenuto nešto što se zove “rat protiv terorizma” i na koji je do sada potrošeno oko 5 hiljada milijardi dolara (Drugi svetski rat je SAD koštao oko 4 hiljade milijardi dolara), od čega samo rat u Avganistanu (najduži rat u istoriji SAD, od 2001. traje) je koštao SAD 1 hiljadu milijardi dolara do sada.

„Rat protiv terorizma“ imao je za posledicu preko 500.000 svih stradalih ukupno (Avganistan, Irak, Pakistan) za period 2001 – 2019.

U SAD godišnje od posledica predoziranja narkoticima strada više od 70.000 ljudi (podaci za 2017.), od upotrebe oružja (ubistva i samoubistva) strada oko 40.000 ljudi (od čega 2/3 su samoubistva), u odnosu na ove podatke teroristički napad iz 2001. se po broju žrtava čini manje bitnim, međutim upravo taj teroristički napad  je promenio tok savremene istorije ne samo SAD, već i celog sveta, što samo dokazuje kolika je moć terorizma kao složenog oblika političkog nasilja.

„Rat protiv terorizma“ imao je za nacionalnu bezbednost SAD izuzetno pozitivan ishod i dao je vrhunske rezultate jer od 2001. posle napada do kraja 2019. terorizam kao pretnja na teritoriji SAD je skoro u potpunosti eliminisan.

Negativna strana „rata protiv terorizma“ je otkriće postojanja stravičnih mučilišta Gvantanama i Abu Graiba (zatvora – mučilišta sa stravičnim torturama, iživljavanjima nezamislivog sadržaja) koji su doprineli jačanju radikalnih islamističkih pokreta i islamističkog terorizma širom sveta i bili sigurno jedan od direktnih motiva za laku indoktrinaciju budućih pripadnika radikalnog islama (uz ratne zločine širom Iraka koji su činjeni u toku same invazije kao i posle invazije, a koje su činili ne samo regularna vojska SAD već i privatni plaćenici koji su masovno angažovani u tom ratu).

Fotografije tih stravičnih tortura verovatno nikada ne bi ugledale svetlost dana i svetska javnost za njih ne bi znala verovatno nikada da sami mučitelji u katarzi svog sadističkog ludila nisu sve fotografisali i sami objavili.

Zlatno pravilo u borbi protiv terorizma je otkloniti pre svega uzroke a ne samo posledice. 

Norveška, država potpunog blagostanja, dobrog životnog standarda, potpune harmonije, reda i mira, u samo par sati jednog dana 2011. uzdrmana je iz temelja terorističkim napadima desničarskog fanatika Andersa Brejvika u Oslu i Utoji sa ukupno 77 stradalih. 

Teroristički napadi u Rusiji (1995 – 2019) imali su za posledicu preko 4000 stradalih od kojih je najveći i najpoznatiji bio teroristički napad 2004. u Beslanu sa 334 stradalih.

Rusija decenijama ima hroničan problem sa terorizam, a zahvaljujući dobrom radu obaveštajnih službi u poslednjih par godina sprečeno je na vreme na desetine pokušaja terorističkih napada. 

Serija terorističkih napada u Turskoj 2015/16. (od kojih je najveći u Ankari sa 97 stradalih) sa preko 400 stradalih imali su za posledicu veliki pad turističkih poseta, a turizam je jako bitan za ekonomiju Turske.

Turska se nalazi po pitanju terorizma u vrlo nezgodnoj situaciji jer opasnost terorizma vreba i od ekstremnih levičara i od radikalnih islamista ali i od Kurda.

Teroristički napadi u Egiptu i Tunisu su se katastrofalno odrazili na njihovu glavnu granu ekonomije – turizam koji je bukvalno prepolovljen (gubici se mere milijardama dolara i milionima turista manje).

Teroristički napadi u Francuskoj (Pariz i Nica) i Belgiji (Brisel) uzdrmali su same temelje Evrope, sve vrednosti evropske demokratije dovedene su u pitanje, uz veliki talas islamofobije i talas širenja desničarskih ideologija

Bilo koja država na svetu od najmoćnijih do najslabijih može biti uzdrmana ozbiljnim terorističkim napadom ili serijom istovremenih terorističkih napada.

Za teroriste broj žrtava nije toliko bitan koliko dugoročan osećaj straha koji parališe građjane u strahu od novih terorističkih napada i izazivanje što veće spirale nasilja.

U spirali nasilja vrbuju se nove pristalice i simpatizeri, jer često se dešava da potpuno nevini građani budu uvučeni u spiralu nasilja. 

Terorizam koji izazove spiralu nasilja u mešovitim nacionalnim i verskim sredinama može biti jako opasan jer može biti povod za građanski rat.

Rad obaveštajnih službi u prevenciji i borbi protiv terorizma je vidljiv javnosti ?

Netačno.

Obaveštajne službe svih država koriste svoje tajne metode u radu i javnost često nije sa tim upoznata, od 100 pokušaja terorizma ukoliko se 99 spreči a samo 1 prođe bes i gnev javnosti  biće usmeren ka obaveštajnim službama.

Nijedna obaveštajna služba na svetu ne može dugoročno biti 100 posto uspešna da spreči baš svaki teroristički napad, ali može dobrim radom smanjiti broj uspešno izvedenih terorističkih napada.

Uspešan i požrtvovan rad pripadnika obaveštajnih službi u prevenciji i borbi protiv terorizma ostaje u senci (zbog same prirode posla), potpuno nevidljiv široj javnosti.

Svi znaju šta je terorizam?

Netačno.

Većina ne zna sta je tačno terorizam (iz čistog neznanja ili mešanja sa nekim sličnim oblicima političkog nasilja), a jedan deo koji zna namerno svesno (zarad političke propagande/medijske manipulacije) olako upotrebljava reč terorizam ili teroristi.

Terorizam je atraktivna tema i globalni fenomen i zato ne čudi toliko interesovanje.

Terorizam je „sračunata upotreba nasilja ili pretnje nasiljem da bi se usadio strah, sa namerom da se vlade ili društva zastraše ili prinude, zarad postizanja ciljeva koji su uglavnom politički, verski ili ideološki“ (definicija Ministarstva odbrane SAD).

Terorizam se često meša sa masovnim ubistvom (primer čestih ovakvih slučajeva u SAD, gde se masovno ubistvo definiše kao svaki napad sa 4 ili više žrtava ali ne postoji politički motiv koji je karakterističan za terorizam).

Terorizam se jako često meša sa gerilom i ustankom (karakteristike gerilskog pokreta su postojanje jasne komandne strukture, uniforme i amblemi, posedovanje jednog dela teritorije, podrška respektabilnog dela stanovništva i pridržavanje zakona i običaja rata, terorizam sve ove karakteristike ne mora da poseduje).

Terorizam vremenom može lako skliznuti u gerilu i ustanak i obrnuto.

Gerila i ustanak su mnogo gore i opasnije forme političkog nasilja ali imaju romantičarski prizvuk (gerilci kroz istoriju npr. Če Gevara imaju status kultnih heroja u dobrom delu sveta kao borci za pravdu i slobodu).

Levičarski terorizam pripada prošlosti i nije opasnost?

Netačno.

Usled sve većeg jaza između bogatih i siromašnih i socijalne nejednakosti širom sveta dolaziće do razvoja novih levičarskih ideologija od kojih će neke primenjivati terorizam kao metod borbe i način da budu u centru medijske pažnje i promovišu svoju idelogiju.

Ovog puta ti pokreti neće biti sponzorisani kao oni u prošlosti od strane Sovjeta već će samoinicijativno spontano nastajati kao odgovor radničke klase na sve suroviji kapitalizam.  

Desničarski terorizam je retkost i nije opasnost?

Netačno

Desničarski terorizam će biti u usponu kao odgovor na veliki priliv migranata koji sa sobom donose totalno različite kulturološko civilizacijsko religijske norme ponašanja.

Primeri desničarskih terorista poput Brejvika i Taranta neće biti usamljeni slučajevi i predstavljaće veliku inspiraciju svim ostalim koji o tome razmišljaju na taj način (19. februara 2020. u nemačkom gradu Hanau izvršen je teroristički napad radikalnog desničara Tobiasa Rajtena na dva nargila bara koji je za posledicu imao 9 mrtvih, u toku 2019. i početkom 2020. uhapšeno je na desetine pripadnika specijalnih jednice nemačke vojske koji su bili istovremeno pripadnici neonacističkog pokreta i koji su planirali terorističke napade većeg obima koji bi po njima doveli do građanskog rata u Nemačkoj, od 1990. do danas u Nemačkoj je od strane ekstremnih desničara ubijena 83 građanina Nemačke a od strane islamista 17).   

Islamska država je poražena i nije opasnost?

Netačno.

Veliki broj terorista je sakriven u talasu migranata stigao je u Evropu i kao “spavači” čekaju signal za terorističke napade.

Glavni cilj islamističkog terorizma nije sam napad, to je za njih samo sredstvo da izazovu mnogo širi konflikt hrišćanske i islamske civilizacije.

Sami muslimani Evrope će biti najveće žrtve ideologija radikalnog islama i treba da budu glavni nosioci borbe protiv islamističkog terorizma.

Za koliko tačno ubistava je odgovorna teroristicka organizacija ISIL?

28 442 (za period 2013 – 2018).

Da li je poznat tačan broj stranih boraca koji su se pridružili terorističkoj organizaciji ISIL?

Da, 41 490, od čega je 7366 povratnika u svoje matične zemlje (podaci za 2018). 

Ukupan broj sa Balkana stranih boraca se procenjuje na oko 1000.

Povratnici predstavljaju strahovit bezbednosni problem jer njihova integracija u društvo nije laka i u većini slučajeva je osuđena na neuspeh, deca i žene nose strahovite ratne traume, a stepen indoktrinacije i zelje za osvetom je ogroman, nijedna država na svetu nije srečna kada se suoči sa pitanjem povratnika svojih državljana iz redova terorističke organizicije ISIL.     

Uloga žena u terorizmu je beznačajna?

Netačno.

Za period od 1985. do 2006. žene samoubice su izvele preko 220 terorističkih napada, a to je 15% svih samoubilačkih terorističkih napada za taj period.

Broj žena koje su se kao stranci pridružili terorističkoj organizaciji ISIL je 4761 što čini 13% od ukupnog broja stranih boraca.

Od 47 najtraženijih terorista od strane FBI 8 su žene (podaci za 2019).  

Samanta Lutvejt poznatija kao „bela udovica“ ili „bela sestra“, pripadnica organizacije Al Šabab, smatra se odgovornom za preko 400 ubistava i predstavlja trenutno najtraženiju teroristkinju na svetu (inače Samanta je konvertit, državljanka Velike Britanije). 

Sektaški terorizam ne predstavlja veliku opasnost?

Netačno.

Potencijalno najveći napad u istoriji terorizma trebalo je da izvede japanska sekta Aum Šinrikjo ali sarin je bi previše razblažen tako da je posledica napada bila 13 mrtvih i 6000 povređenih.

Teroristički napad se dogodio 1995. u tokijskom metrou.

Teroristi nisu toliko ludi da posegnu za oružjem za masovno uništenje?

Netačno.

Teroristi širom sveta će iskoristiti i najmanju moguću šansu da se dokapaju ili da sami proizvedu nešto od oružja za masovno uništenje.

San svih ozbiljnih terorističkih grupa je da nadmaše napad iz 2001. u SAD.

Nuklearni terorizam je samo mit?

Netačno.

Nuklearni terorizam je teorijski moguć na više načina, pri čemu je najrealniji scenario po kome teroristi kupovinom na crnom tržištu ili krađom dolaze u posed minimum 25 kg visokoobogaćenog uranijuma ili 8 kg plutonijuma i za manje od godinu dana stvaraju funkcionalnu improvizovanu nuklearnu bombu jačine od 0,5 do 2 kilotona.

Napad na bilo koji od 454 operativna nuklearna reaktora u svetu je teorijski moguć bilo kada  i eksplozija ne bi mogla izazvati lančanu nuklearnu reakciju ali bi mogla izazvati smrtonosnu radijaciju poput one u Černobilju koja je imala katastrofalne posledice.

Sistem bezbednosti nuklearnih elektrana nije na istom nivou bezbednosnih standarda svuda u svetu (neke elektrane su vrhunski obezbeđene, neke ne). 

Hemijski terorizam je samo mit?

Netačno

Pravo je čudo i velika sreća za sada da teroristi nisu masovno počeli koristiti hemijske agense u svojim napadima, ali ne treba imati nikakve zablude po tom pitanju, čim im se ukaže realna prilika oni će to učiniti.

Teroristički napad sekte Aum Šinrikjo iz 1995. u tokijskom metrou je trebalo da bude najveći teroristički napad u istoriji i označen je kao sektaški i hemijski terorizam.

Hemijski terorizam predstavlja jeftinu kopiju nuklearnog terorizma, hemijski agensi su lako dostupni i jeftini.

Bioterorizam je samo mit?

Netačno.

Usled razvoja genetike možemo u budućnosti očekivati razvoj super virusa i super bakterija koji bi bili idealan izbor za bioterorizam (sve poznate zarazne bolesti sistem zdravstvene zaštite moše kontrolisati u većoj ili manjoj meri ali šta kada se pojavi nešto nepoznato lako zarazno poput gripa, bez vakcine ili leka?).

Biološko ratovanje sve velike sile sveta stalno usavršavaju i nikada to nisu prestajale, pa je i realna pretpostavka da već postoje super virusi i super bakterije koje bi redukovale populaciju planete.

Biološki rat bi u stvari i bio u formi bioterorizma.

Bioterorizam je po potencijalu smrtnosti najgora noćna mora čovečanstva.

SAD za program biološke odbrane godišnje izdavajaju iz budzeta 7 milijardi dolara.

Terorizam se dešava drugima uglavnom sa razlogom?

Netačno.

Svako može biti žrtva terorizma bilo kada i bilo gde na planeti iz bilo kog razloga.

Postojanje specijalnih antiteroristčkih timova garant je sigurnosti?

Netačno.

Preko 99% prevencije terorizma zasluga je dobrog rada obaveštajnih službi kao srca bezbednosti svake države (samo postojanje antiterorističkih timova neće odvratiti teroriste od njihove namere).

Mediji u svetu reaguju isto gde god se desi terorizam?

Netačno.

Kada se terorizam dogodi u Evropi ili SAD nastaje medijska histerija beskonačnog izveštavanja, analiza i reportaža, kada se dogodi negde u Africi ili Aziji u medijima bude jako slabo propraćeno.

Par žrtava terorizma u nekom evropskom ili američkom gradu dobije na većem značaju nego par stotina u nekom afričkom ili azijskom gradu.

U istorijskom smislu ko se smatra začetnikom terorizma?

Asasini – ogranak muslimanske šiitske sekte ismailita i njihov vođa Hasan ibn el Sabah. 

Autor: Međunarodni centar za istraživanje terorizma i organizovanog kriminala

Terorizam, Organizovani kriminal